Užitak rada, reda i mira – Parafi nastupili na 18. Viva La Poli

„Deset sati šljake, pa odmor za junake“

Pulskog fes­ti­va­la alter­na­tiv­ne glaz­be “Viva la Pola” dvi­je godi­ne nije bilo, dije­lom zbog pan­de­mij­skih ogra­ni­če­nja, a potom i zbog gaše­nja Rock klu­ba Uljanik, u kojem se od počet­ka odr­ža­vao. Organizatori i pro­du­cen­ti fes­ti­va­la iz udru­ge Syntesis, koja za sobom ima i niz dru­gih uspješ­nih pro­je­ka­ta, ovog su ga lje­ta odlu­či­li ponov­no zavr­tje­ti i u nedje­lju su pri­re­di­li nje­go­vo novo, “gos­tu­ju­će” izda­nje u dvo­riš­nom dje­lu klu­ba Kotač, u DC‑u Rojc.

Pokrenut 2004. godi­ne kao „Međunarodni fes­ti­val urba­ne glaz­be“ ili „Summer Revolution Rock Festival“, „Viva la Pola“ je do sada pred­sta­vio pre­ko 100 poz­na­tih doma­ćih i stra­nih ban­do­va raz­li­či­tih glaz­be­nih pra­va­ca, među koji­ma i svjet­ska ime­na poput Anti Nowhere League, Peter and the test tube babi­es, The toy dol­ls, The Vibrators, Agnostic Front, Vice Squad, Deadline, Madball i dr.

Ove godi­ne stra­nih gos­ti­ju nije bilo, ali pro­vje­re­ni „za sva­ko­ga po nešto“ kon­cept je zadr­žan – malo pun­ka, malo meta­la, malo indie zvu­ka, nešto mla­dih sna­ga, nešto sta­ri­jih legen­di i – svi zado­volj­ni. Doista, u dvo­ri­štu se i ovaj put oku­pi­lo puno mla­dih, ali, vje­ro­jat­no zbog ponov­no aktiv­nih Parafa kao head­li­ne­ra, izne­na­di­la je i masa 50+ eki­pe, pa je sve zajed­no pod­sje­ća­lo na uspješ­ni­ji Susret generacija.

Večer su otvo­ri­li doma­ći – dvi­je nove pul­ske glaz­be­ne nade: Razor, sa svo­jom ina­či­com hard roc­ka i blu­esa, te mla­đah­no izne­na­đe­nje fes­ti­va­la – alter rock band Freaktion koji već niže prve uspje­he (poput nas­tu­pa na IN Music fes­ti­va­lu), kao i sad već vre­meš­ni sko­ro kao Parafi ali i dalje ener­gič­ni punk sta­ro­sje­di­oci, Pokret otpora.

Na Puležane su se nado­ve­za­li Riječani. Prvo Keops – band koji može biti zanim­ljiv i oni­ma koji­ma heavy metal nije prvi glaz­be­ni oda­bir. Svoj izri­čaj dogra­đu­ju ele­men­ti­ma trash i  gro­ove meta­la, kao i boga­tim sin­fo aran­žma­ni­ma, a usko­ro im izla­zi nosač zvu­ka, „Road to perdition“.

Zvijezde veče­ri, riječ­ki Parafi, na malu pozor­ni­cu su se nagu­ra­li kao sim­bi­oza dvi­je faze ban­da: one prve, s Valterom Kocijančićem kao fron­t­ma­nom, kad je Paraf bio jedan od prvih punk sas­ta­va biv­še drža­ve i sni­mio legen­dar­ni album „A dan je tako lije­po počeo“,  te dru­ge, koja se for­mi­ra­la s dola­skom pje­va­či­ce Pavice Mijatović ‑Vim Cole (u ovoj reak­ti­vi­ra­noj ver­zi­ji Parafa njen je snaž­ni vokal dobio i poja­ča­nje u Ivi Močibob, ex čla­ni­ci gru­pe Eni), tako da ih je na momen­te gore bilo čak devet.

Mnogi su u ono vri­je­me kri­ti­zi­ra­li tu dru­gu fazu kao „izda­ju pun­ka i zaokret u komer­ci­ja­lu“, ali iznje­dri­la je tako­đer dva kva­li­tet­na albu­ma, „Zastave“ i „Izleti“ (kojem je upra­vo otis­nu­to spe­ci­jal­no reiz­da­nje!). U sat vre­me­na ovi prvo­bor­ci prvog punk vala odsvi­ra­li su neko­li­ko sta­rih him­ni u koji­ma im se publi­ka  pje­va­njem pri­dru­ži­la, poput „Narodne“, „Otoka golog“, „Moj život je novi val“, „Javnih kupa­ti­la“, ali i nove pje­sme „Bez lica“ i „Novi Berlin“, dobro su prihvaćene.

Za Parafima publi­ku je dodat­no zagri­jao i uhu ugod­ni melo­dič­ni HC punk Debelog Precjednika iz Osijeka, ban­da s već tri­de­se­to­go­diš­njim glaz­be­nim sta­žem, a večer su zaokru­ži­li vese­li Riječani, Krešo i Kisele kiše, svo­jim ori­gi­na­li­ma, ali i sim­pa­tič­nim obra­da­ma, npr. Mišine „Nemam više raz­lo­ga da živim“ ili „Uzalud pitaš“ od Haustora.

Tako je, pa makar i s dvi­je godi­ne zakaš­nje­nja, „Viva la Pola“ uspješ­no pros­la­vi­la svo­ju punoljetnost.

Tekst, foto i video: Daniela KNAPIĆ

• Viva la Pola