Predstavljanje zbirke intervjua Ornelle Urpis u Bujama

U Zajednici Talijana Buje je u petak 23. velja­če pred­stav­lje­na knji­ga nazva­na Le tan­te Vite, čija je auto­ri­ca dok­to­ri­ca soci­olo­gi­je Ornella Urpis zapos­le­na na fakul­te­tu u Trstu. Autoricu je pred­sta­vi­la Tanja Šuflaj, zapos­le­ni­ca kul­tur­ne usta­no­ve inter­pre­ta­tiv­nog cen­tra Kuća Kaštela u Momjanu. Doktor Drago Kraljević je sa Urpis raz­go­va­rao o nje­nom znans­tve­nom radu koji je usko vezan za feno­men migra­ci­je, te za same migran­te kao pojedince.

U ovoj knji­zi pri­kup­lje­no je 54 inter­v­jua migran­ti­ma, po biograf­skoj meto­di, koji su doš­li živje­ti u Trst. Urpis je napo­me­nu­la da je dio pita­nja koja su pos­tav­lja­na kazi­va­či­ma jed­na­ko za sve, a dio je spe­ci­fi­čan. U ovom izda­nju se nala­ze oni raz­go­vo­ri koji su nas­ta­li deve­de­se­tih godi­na, jer je ovo istra­ži­va­nje obu­hva­ti­lo ukup­no sto­ti­ne lju­di kroz više desetljeća.

Kraljević je u svom izla­ga­nju pro­či­tao isječ­ke neko­li­ko raz­go­vo­ra. U pro­či­ta­nim seg­men­ti­ma je nagla­sak bio na samo­ći, pri­ja­telj­stvu, slo­bo­di, kao i o ste­re­oti­pi­ma o Talijanima. Stereotipi nisu nuž­no nega­tiv­ni, nagla­ša­va Urpis, oni su zapra­vo jed­nos­tav­na meto­da rje­ša­va­nja pro­ble­ma saz­na­nja. Imamo tako, navo­di mode­ra­tor, raz­li­či­ta iskus­tva od, u manje pri­sut­nih nega­tiv­nih kao što su netr­pe­lji­vost, rasi­zam, dis­kri­mi­na­ci­ja i kse­no­fo­bi­ja kod nekih, do pot­pu­nog odsus­tva istih kod dru­gih pojedinaca.

Navodi se da se tali­jan­ski stil živo­ta doživ­lja­va kao uzor, isti­če se sim­pa­tič­nos­ti, te gos­to­lju­bi­vos­ti Talijana, čis­to­će ces­ta, kuhi­nje i mode. Takvu struk­tu­ru per­cep­ci­ja se može objas­ni­ti tako što je istra­ži­va­nje obu­hva­ti­lo migran­te sa svih kon­ti­ne­na­ta i rasa.

Gošća koja je pred­stav­lja­la svo­ju pos­ljed­nju knji­gu je rek­la da su migran­ti bili spo­red­ni feno­men deve­de­se­tih, a čini­li su ih veći­nom znans­tve­ni­ci, stu­den­ti i sezon­ski rad­ni­ci. Pojava migra­na­ta je za par deset­lje­ća s pet pos­to sta­nov­niš­tva u pone­kim mjes­ti­ma dose­gla 30 pos­to, pa je doš­lo do potre­be za figu­rom inter­kul­tu­ral­nog posred­ni­ka. Svrha ovog zani­ma­nja je stvo­ri­ti spo­nu, odnos­no omo­gu­ći­ti inte­rak­ci­ju, surad­nju i suži­vot, kako među migran­ti­ma raz­li­či­tih naci­onal­nos­ti, tako i s ins­ti­tu­ci­ja­ma. Njihov cilj je inte­gra­ci­ja migra­na­ta u soci­jal­noj struk­tu­ri sta­nov­niš­tva. Isprva su se za tu funk­ci­ju ospo­sob­lja­va­li sami migran­ti, isti­če Urpis, za tu svr­hu su orga­ni­zi­ra­ni raz­ni teča­je­vi, čak i uni­ver­zi­tet­ski. Međutim, nije pos­to­ja­la pra­va poli­tič­ka volja da se stvo­re ates­ti­ra­ni posred­ni­ci, nego su to u pra­vi­lu migran­ti koji su poha­đa­li teča­je­ve, ali nisu veza­ni pro­fe­si­jom, niti pos­to­ji nji­hov regis­tar. Posljedica toga je da ne uži­va­ju povje­re­nje vlas­ti­tih sunarodnjaka.

U seg­men­ti­ma koje je biv­ši vele­pos­la­nik pro­či­tao se otkri­va per­cep­ci­ja koju su novo­pri­doš­li­ce ima­le o Trstu, nje­go­vim sta­ro­sje­di­oci­ma i opće­ni­to o Italiji. Mnoge od inter­v­ju­ira­nih oso­ba su oda­bra­ne pre­ko raz­li­či­tih poz­nans­ta­va, što se raz­li­ku­je od nasu­mič­nog oda­bi­ra, koji bi možda pred­stav­ljao neku dru­ga­či­ju perspektivu.

Italija danas ima dale­ko jači feno­men migra­ci­je u odno­su na Hrvatsku, napo­mi­nje auto­ri­ca broj­nih istra­ži­vač­kih knji­ga. Na pita­nje kako se u Italiji pris­tu­pi­lo migrant­skom pita­nju, auto­ri­ca odgo­va­ra da je to naprav­lje­no mul­ti­kul­tu­ral­nim mode­lom, odnos­no tako da se raz­li­ke izme­đu kul­tu­ra nagla­ša­va­ju, da se oču­va kul­tu­ra, omo­gu­ći jed­na­kost, te da pos­lu­že kao fak­to­ri koji poti­ču razvoj.