Lidija Nikočević: Nematerijalna kulturna baština postaje sve važniji objekt turističkog interesa

Trokutni model surad­nje koji uklju­ču­je pove­zi­va­nje orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva, kul­tur­ne i kre­ativ­ne indus­tri­je te suvre­me­nih umjet­ni­ka kako bi se stvo­ri­li novi obli­ci kul­tur­no-turis­tič­kih sadr­ža­ja misi­ja je pro­jek­ta SOCRAT– Umrežavanje obr­ta i suvre­me­ne umjet­nos­ti u cilju odr­ži­vog turiz­ma (Interreg Italija-Hrvatska 2021. – 2027.), a kojeg pro­vo­di Istarska župa­ni­ja-Regione Istriana, Upravni odjel za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost. Ovakav mul­ti­sek­tor­ski pris­tup omo­gu­ću­je rein­ter­pre­ta­ci­ju bašti­ne i tra­di­cij­skih obr­ta kroz suvre­me­nu umjet­nost i digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je, pre­tva­ra­ju­ći kul­tu­ru iz sta­tič­nog resur­sa u dina­mič­nu druš­tve­nu prak­su. Jedna od poseb­nos­ti SOCRAT‑a jest i anga­ži­ra­no sudje­lo­va­nje niza istak­nu­tih dje­lat­ni­ka u kul­tu­ri Istre i Hrvatske u pro­jek­tu, a među nji­ma je i Lidija Nikočević, etno­lo­gi­nja, kus­to­si­ca i dugo­go­diš­nja rav­na­te­lji­ca Etnografskog muze­ja Istre u Pazinu.

Uz pred­stav­lja­nje nje­zi­ne ulo­ge u pro­jek­tu SOCRAT, Lidiju  Nikočević zamo­li­li smo i za infor­ma­ci­je o meto­do­lo­gi­ji pro­jek­ta, o čemu ona kaže: „Sudjelovala sam u raz­li­či­tim faza­ma pro­jek­ta SOCRAT, što je dopri­ni­je­lo mom pot­pu­ni­jem shva­ća­nju, detalj­nom pra­će­nju razvoj­nih faza pro­jek­ta i napo­kon, osna­že­noj kom­pe­ten­ci­ji u tom okvi­ru. U samom počet­ku, izla­ga­njem sam popra­ti­la pred­stav­lja­nje aktiv­nos­ti pro­jek­ta i upoz­na­va­nje s nači­nom uklju­či­va­nja zain­te­re­si­ra­nih sudionika/ca. Tada su podi­je­lje­ni infor­ma­tiv­ni upit­ni­ci putem kojih se mapi­ra­lo zain­te­re­si­ra­ne za poten­ci­jal­no sudje­lo­va­nje u aktiv­nos­ti­ma pro­jek­ta. Odgovori u upit­ni­ci­ma koji su usli­je­di­li sjaj­no su uka­za­li na sta­vo­ve i potre­be ins­ti­tu­ci­ja u kul­tu­ri i predstavnika/ca kul­tur­nog i kre­ativ­nog sek­to­ra Istre te pred­stav­ni­ka orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva. Neki od odgo­vo­ra bili su pra­ve male stu­di­je i sav taj mate­ri­jal pos­lu­žio mi je kvan­ti­ta­tiv­noj i kva­li­ta­tiv­noj ana­li­zi na teme­lju koje sam izra­di­la izvje­štaj na temu znans­tve­no-struč­nog obo­la tih tekstova.

Kulturni turi­zam kao kre­ativ­ni proces

Temeljeno na mom poz­na­va­nju odno­sa kul­tu­re i turiz­ma, odnos­no kul­tur­nog turiz­ma i nje­go­ve pod­vr­ste – kre­ativ­nog turiz­ma te vođe­na miš­lje­nji­ma izra­že­nim u upit­ni­ci­ma, sro­či­la sam tekst znans­tve­nog karak­te­ra pod nazi­vom „Kulturni turi­zam kao kre­ativ­ni pro­ces“. U nje­mu se zala­žem za pojam „kre­ativ­nog turiz­ma“ u kojem okvi­ru turis­ti koji u novi­je vri­je­me kon­zu­mi­ra­ju kul­tur­ni turi­zam sve su manje samo kon­zu­men­ti, a u većoj mje­ri pos­ta­ju sukre­ato­ri, izvo­đa­či i nosi­te­lji kul­tur­nih iskus­ta­va. U tome zna­čaj­nu ulo­gu ima­ju kul­tur­ne indus­tri­je koje kre­ira­ju kon­tekst koji pove­ća­va moguć­nost za uklju­či­vost i sudje­lo­va­nje svih aktera.

U okvi­ru dru­gog Kreativnog živog labo­ra­to­ri­ja “Tekstil i mod­ni dizajn” sudje­lo­va­la sam s izla­ga­njem o tra­di­cij­skoj odje­ći u Istri i nje­nim poru­ka­ma nagla­ša­va­ju­ći one aspek­te tra­di­cij­ske odje­će koji bi se sjaj­no uklo­pi­li u nove zanat­ske, umjet­nič­ke i dru­ge inter­pre­ta­ci­je. Elementi kul­tur­ne bašti­ne, naime, osta­ju u onoj mje­ri „živa bašti­na“ u kojoj im se u suvre­me­nos­ti pri­do­da­ju nove inter­pre­ta­ci­je, zna­čaj i komu­ni­ka­cij­ski potencijal.

Knjiga o vje­ro­va­nji­ma i pre­da­ja­ma jadran­skog kul­tur­nog podru­čja „Začarani Jadran“ koja se reali­zi­ra unu­tar SOCRAT pro­jek­ta podra­zu­mi­je­va­la je surad­nju s oso­bom struč­ne etno­lo­ške kom­pe­ten­ci­je koja poz­na­je tu dome­nu tra­di­cij­ske kul­tu­re, što je rezul­ti­ra­lo mojim sudje­lo­va­njem u iden­ti­fi­ci­ra­nju tema i pisa­nju uvod­ni­ka u to ins­pi­ra­tiv­no djelo.

Potreba za auten­tič­nim sadržajima

Vaš osvrt na pro­jekt, a pose­bi­ce u dije­lu koji se odno­si na valo­ri­za­ci­ju mate­ri­jal­ne i nema­te­ri­jal­ne bašti­ne te nje­nu inter­pre­ta­ci­ju kroz uklju­či­va­nje suvre­me­nih umjet­ni­ka i nji­ho­ve autor­ske prak­se kao i zajed­nič­ko stva­ra­nje novih turis­tič­kih proizvoda?

- Projekt me je u star­tu jako zain­te­re­si­rao jer teži odr­ži­vi­jem turiz­mu podra­zu­mi­je­va­ju­ći ispre­ple­te­no, siner­gič­no dje­lo­va­nje dje­lat­ni­ka u kul­tu­ri, civil­nog druš­tva, umjet­ni­ka i kre­ativ­nih indus­tri­ja u pro­ce­su zajed­nič­kog stva­ra­nja, rje­ša­va­ju­ći iza­zo­ve sezo­nal­nos­ti, sla­be surad­nje umjet­ni­ka i osta­lih dioni­ka u pro­ce­su, te potre­bu za auten­tič­nim turis­tič­kim sadr­ža­ji­ma uz sudje­lo­va­nje lokal­nih zajed­ni­ca. Dakle, nagla­še­na meto­da tri­an­gu­la­ci­je (kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja i obr­ta, suvre­me­ne umjet­nos­ti i civil­nog druš­tva) uma­nju­je rizik da par­ti­ku­lar­no i samos­tal­no dje­lo­va­nje poje­di­nih ins­ti­tu­ci­ja i subje­ka­ta, nepo­ve­za­no s dru­gim dioni­ci­ma, osta­ne nedo­volj­no vid­lji­vo i pri­sut­no. Sama sam godi­na­ma radi­la u Etnografskom muze­ju Istre unu­tar koje ins­ti­tu­ci­je je bilo obli­ko­va­no niz pro­je­ka­ta koji nisu istin­ski zaži­vje­li jer su osta­li nepre­poz­na­ti od turis­tič­kih zajed­ni­ca, umjet­ni­ka, obrt­ni­ka, lokal­nih zajed­ni­ca. Doista je nuž­no podu­pri­je­ti zajed­nič­ki pris­tup poje­di­nim zamis­li­ma i pri­je nego što se obli­ku­ju u projekte.

Osobito je to važ­no za dome­nu nema­te­ri­jal­ne kul­tur­ne bašti­ne. Upravo ona nudi možda naj­ve­ći poten­ci­jal za uklju­či­vost, pri čemu turis­ti, posje­ti­te­lji, dak­le oso­be izvan lokal­nih zajed­ni­ca mogu sudje­lo­va­ti, sukre­ira­ti i pri­do­ni­je­ti. U prvom redu tu se radi o lokal­nim zna­nji­ma i vje­šti­na­ma (u što spa­da i vje­šti­na pri­pre­ma­nja hra­ne), obi­ča­ji­ma, tra­di­cij­skim pje­sma­ma i ple­so­vi­ma, fešta­ma. Dakako, sadr­ža­ji koji se dije­le s turis­ti­ma mora­ju biti paž­lji­vo nad­gle­da­ni od stra­ne lokal­nih zajed­ni­ca da bi se spri­je­či­la nji­ho­va bana­li­za­ci­ja, pre­ko­mjer­na komer­ci­ja­li­za­ci­ja i pojed­nos­tav­lji­va­nje. Pri tome valja ima­ti na umu da su neki ele­men­ti tra­di­ci­je intim­nog karak­te­ra i zna­če­nja za poje­di­ne lokal­ne zajed­ni­ce i tu činje­ni­cu valja pošti­va­ti. No, u nema­te­ri­jal­nu kul­tu­ru spa­da­ju i raz­li­či­ti umjet­nič­ki per­for­man­si i glaz­be­na doga­đa­nja, koji kao umjet­nič­ke for­me mogu tako­đer nudi­ti moguć­nost sukre­aci­je posjetitelja.

Je li SOCRAT ispu­nio Vaša očekivanja?

- Sam pro­jekt je ispu­nio moja oče­ki­va­nja a isto­vre­me­no se nadam da je potak­nuo mno­ge na dru­ga­či­ji pris­tup kul­tur­nom turiz­mu te da je pre­us­mje­rio fokus s elit­nog turiz­ma (samo za pro­fi­nje­ne turis­te želj­ne „viso­ke“ kul­tu­re) na one koji žele sudje­lo­va­ti i sukre­ira­ti lokal­ne kul­tur­ne i umjet­nič­ke sadr­ža­je. Koncept kul­tu­re se tako pro­mi­je­nio i pro­ši­rio što ima za pos­lje­di­cu da kul­tu­ra shva­će­na kao sva­kod­nev­ni život (a tako je shva­ća­ju i antro­po­lo­zi) pos­ta­je tako­đer kul­tur­na atrak­ci­ja. U tom smis­lu nema­te­ri­jal­na kul­tur­na bašti­na pos­ta­je sve važ­ni­ji objekt turis­tič­kog inte­re­sa. Nadalje, nagla­sio je oblik turiz­ma koji poštu­je iden­ti­tet pros­to­ra i jača lokal­ne zajed­ni­ce pri čemu lokal­no pos­ta­je novi arbi­tar auten­tič­nos­ti. Naime, kao etno­lo­gi­nja koja se bavim nema­te­ri­jal­nom kul­tu­rom svjes­na sam da samo osna­že­na i samo­s­vjes­na lokal­na zajed­ni­ca može uspješ­no uprav­lja­ti i komu­ni­ci­ra­ti svo­jom kul­tur­nom bašti­nom. S dru­ge stra­ne, samo ona bašti­na koja se oplo­đu­je novim kre­ativ­nim inter­pre­ta­ci­ja­ma dois­ta uspi­je­va pre­ži­vje­ti u ovo doba brzih promjena.

Projekt je oku­pio mno­ge umjet­ni­ke, kul­tur­ne dje­lat­ni­ke, ali i ugled­ne znans­tve­ni­ke, kre­ira­ju­ći tako svo­je­vr­s­nu ver­ti­ka­lu koja se odno­si na teme koje su bile u zas­tup­lje­ne u radi­oni­ca­ma (CCL) i dru­gim aktiv­nos­ti­ma. Okupili su se poje­din­ci koji rijet­ko dola­ze u inte­rak­ci­ju, a čes­to se bave srod­nim tema­ma, samo na raz­li­či­tim razi­na­ma i iz raz­li­či­tih perspektiva.

Sjajni inter­pre­ta­cij­ski cen­tri u Istri

Mišljenja sam da ovo nije samo jedan u nizu pro­je­ka­ta na temu kul­tu­re i turiz­ma, već da pro­di­re dub­lje pove­zu­ju­ći više dioni­ka i stva­ra­ju­ći pot­pu­ni­je teme­lje za zajed­nič­ko pro­miš­lja­nje i reali­za­ci­ju pro­je­ka­ta u sfe­ri kre­ativ­nog turizma.

Osobito zado­volj­stvo mi pri­či­nja­va činje­ni­ca da je ovaj pro­jekt uklju­čio kao pola­ziš­nu toč­ku te afir­mi­rao mno­ge ide­je i pri­jed­lo­ge koje sam bila istak­nu­la kao put kojim valja ići u vezi inter­pre­ta­ci­je bašti­ne Istre još pri­je dva­de­se­tak godi­na u tek­s­to­vi­ma koji su bili reali­zi­ra­ni unu­tar pro­jek­ta „Srce Istre – Heart of Istria“ i dru­gih mojih struč­nih i znans­tve­nih tek­s­to­va. Tamo je bilo rije­či, izme­đu osta­log, o par­ti­ci­pa­tiv­nom pris­tu­pu u komu­ni­ka­ci­ji bašti­nom, te o cen­tri­ma za posje­ti­te­lje kao pros­to­ri­ma inter­pre­ta­ci­je koji tre­ba­ju obo­ga­ti­ti ponu­du i kolo­ni­zi­ra­ti pros­tor koji su tada zauzi­ma­le slo­že­ne, pone­kad i tro­me muzej­ske ins­ti­tu­ci­je. Tada je to bilo pre­uzet­no, ako ne i uvred­lji­vo za neke kul­tur­ne dje­lat­ni­ke, među­tim, od onda, osim što je riječ o tren­du raši­re­nom goto­vo svug­dje u Europi, u Istri je nas­ta­lo neko­li­ko sjaj­nih inter­pre­ta­cij­skih cen­ta­ra poput “Kuće fre­sa­ka” u Draguću i “Kuće kašte­la” u Momjanu, koje i dalje gene­ri­ra­ju živah­nu aktiv­nost. I ti su cen­tri nas­ta­li u okvi­ri­ma EU pro­je­ka­ta. U tom smis­lu, kada se osvr­nem na dva­de­se­tak proš­lih godi­na, mogu – sa zado­volj­stvom – pra­ti­ti razvi­tak u dome­ni inter­pre­ta­ci­je bašti­ne kako unu­tar istar­skog pros­to­ra tako i vlas­ti­tog pro­fe­si­onal­nog rada.

Lidija Nikočević – broj­ni pro­jek­ti i nagrade

Dr. sc. Lidija Nikočević je etno­lo­gi­nja koja ima pro­fe­si­onal­no iskus­tvo kao kon­zer­va­to­ri­ca, kus­to­si­ca, rav­na­te­lji­ca Etnografskog muze­ja Istre. Posvetila se uve­li­ke i tema­ma iz dome­ne nema­te­ri­jal­ne kul­tu­re naj­češ­će s podru­čja Istre i Hrvatskog pri­mor­ja. Bavila se je ise­lje­niš­tvom, teškom bašti­nom, antro­po­lo­gi­jom hra­ne, povi­jes­nom etno­lo­gi­jom, antro­po­lo­gi­jom turiz­ma. Autorica je više izlož­bi, muzej­skih pos­ta­va, pos­ta­va u inter­pre­ta­cij­skim cen­tri­ma struč­nih i znans­tve­nih čla­na­ka i knji­ga. Docentica je na EMUNI sve­uči­li­štu u Piranu/Kopru. Članica je više inter­na­ci­onal­nih i hrvat­skih muzej­skih udru­že­nja i pro­sud­be­nih komi­si­ja iz dome­ne muze­olo­gi­je, kao i Povjerenstva za nema­te­ri­jal­nu kul­tur­nu bašti­nu Ministarstva kul­tu­re i medi­ja. Dobitnica je više nagra­di, izme­đu osta­lih nagra­de za Životno dje­lo Hrvatskog etno­lo­škog druš­tva te od stra­ne pred­sjed­ni­ce Republike Hrvatske odli­ko­va­nja Reda hrvat­skog ple­te­ra, za iznim­ne uspje­he i zas­lu­ge na podru­čju kul­tu­re, te oso­bi­ti dopri­nos razvit­ku i ugle­du Republike Hrvatske.

NAZIV PROJEKTA: SOCRAT – Umrežavanje obr­ta i suvre­me­ne umjet­nos­ti u cilju odr­ži­vog turizma

PROGRAM: Interreg Italija-Hrvatska 2021. – 2027. godine

UKUPNI PRORAČUN: 2.344.660,20 EUR (EFRR 1.875.728,16 €; sufi­nan­ci­ra­nje 468.932,04 €)

RAZDOBLJE PROVEDBE PROJEKTA: 01.03.2024. – 31.08.2026.

PROJEKTNI CILJ: Opći cilj pro­jek­ta je diver­zi­fi­ka­ci­ja turis­tič­ke ponu­de i osna­ži­va­nje lokal­nog razvo­ja akti­vi­ra­njem auten­tič­ni­jih iskus­ta­va pro­is­tek­lih iz kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja teritorija.

PROJEKT PROVODI ISTARSKA ŽUPANIJA S PARTNERIMA: Zaklada Pino Pascali – Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti (vode­ći part­ner); Nacionalna kon­fe­de­ra­ci­ja obrt­ni­ka te malih i sred­njih podu­ze­ća Bari – CNA BARI; Regija Veneto, Veneto Institut za rad, Turistička zajed­ni­ca Kvarnera, Ustanova za razvoj kom­pe­ten­ci­ja, ino­va­tiv­nos­ti i spe­ci­ja­li­za­ci­je Zadarske župa­ni­je INOVacija i Sveučilište u Zadru.

MREŽNA STRANICA PROJEKTA: https://www.italy-croatia.eu/web/socrat

• Lidija Nikočević
• Projekt SOCRAT